Trkač na prostirci za jogu: kad se sretnu maraton i joga

Fiki, Friki photo: @dino404

Oni koji znaju moju prasku, upoznati su da se pored joge bavim i trčanjem. Na prvi pogled različite i nespojive aktivnosti, a zapravo potpuno kompatibilne. Praktikujući ove dve aktivnosti pokrila sam nekoliko zahteva za zdravlje u telu i umu. To nisu jedine opcije, ali su moje. I ne samo moje. Ima još trkača koji praktikuju jogu i jedan od njih je moj današnji sagovornik. On se zove Filip Petković, trčimo u istom klubu i vežbamo jogu zajedno. Oni koji poznaju Filipa znaju zašto sam njega izabrala za sagovornika za ovu temu. Ipak, o njemu neću pisati u ovom uvodu. O njemu, njegovom trčanju i praski joge pročitajte u našem razgovoru.

Ćao Filipe! Hvala ti što si odvojio vremena za ovaj kratki razgovor. Ti i ja se dobro poznajemo, ali bih te zamolila za kratki uvod za čitaoce. Možeš li nam ukratko reći nešto o sebi — šta si ti kada nisi trkač, ko si ti kao trkač i kako si ušao u svet trčanja?

Ćao! Ja sam Filip, ali sam u društvu poznat po raznim nadimcima — Fiki, Friki, Fiko i verovatno ima i drugih varijacija koje ni sam ne znam. Mada, čini mi se da mi baš nadimak Friki najbolje pristaje. Volim obične i jednostavne stvari koje možda drugima ne zvuče tako obično. Uživam u trčanju (polu)maratona, istraživanju novih destinacija kroz trčanje, a van treninga sam zaljubljenik u jezike, slobodu, muziku, prirodu i zelenilo, u more i sunce.

Trčanje je došlo slučajno, kao i mnoge druge stvari koje sam ignorisao i odbijao misleći da nisu za mene, a zapravo sam ceo taj svet jako zavoleo. Nakon što sam video koliko su ljudi srećni i ponosni nakon istrčane trke, odmah sam rekao sebi da moram da probam. I eto, dve i po godine nakon prvih trkačkih koraka, pridružio sam se tom jednom procentu svetske populacije koja u toku godine istrči ceo maraton!

Kada i kako si prvi put došao u kontakt sa jogom?

Ideja o vežbanju joge se javila pre trčanja, ali sam je uvek odlagao misleći da je to previše naporno, čak dosadno i sporo. Mučila su me pitanja da li ću imati dovoljno slobodnog vremena, kako ću se uklopiti među druge vežbače, koliko će mi vremena trebati da savladam osnove, šta ako se ukočim itd. Kako me je trčanje osposobilo da probijem neke svoje zidove i izađem van svojih (tada) uskih granica, ideja o vežbanju joge se ponovo javila, ali ovog puta bez odlaganja. Dovoljno mi je bilo samo par rečenica sa tobom da steknem poverenje da će sve biti kako treba i da se prepustim. Sa redovnim vežbanjem sam krenuo pre tačno 2 godine, i od tada je to ne samo obavezni deo moje nedelje, već i najomiljeniji.

Šta te je motivisalo da uključiš jogu u svoju trkačku praksu?

S benefitima joge i istezanja sam bio upoznat od ranije, a dodatni motiv mi je bilo to što sam imao veoma loše držanje i položaj leđa, što je počelo jako da mi smeta. Priznajem da je početak bio težak, ali nisam odustajao zbog svog višeg cilja koji sam imao. Dodatni motiv je bilo vežbanje u prirodi tokom leta, pre posla, dok grad još uvek spava. Kao da smo na svetu sami samo moja prostirka i ja. Taj prijatan osećaj nakon časa, način na koji vodiš časove i pažnja usmerena ka svakom vežbaču su mi bili posebno dragi i to nikako nisam smeo i želeo da ispustim. Danas je držanje tela dosta bolje, oporavak od jake trke je brži, a glava mirnija. Nakon svakog treninga sam „svoj”. Posao, treninzi, obaveze koje se slažu kao tetris, prijatelji i porodica, sve nam to nesvesno izaziva stres, ali jasna je razlika kada mi dan počne jogom. Sve nakon toga je usporenije, lakše i pristupačnije.

Kako izgleda tvoja praksa joge — koliko često vežbaš jogu, da li vežbaš u grupi, individualno? 

Jogu vežbam u grupi minimalno jednom nedeljno, u nedelji sa više vremena i dva puta. Veći deo svog života nisam bio jutarnji tip, ali zbog joge rado ustajem rano jer je vežbanje pre posla savršen način za početak dana. Kada zbog poslovnog puta ili iz bilo kog drugog razloga ne mogu da prisustvujem organizovanom času, praksu prebacim bilo gde da se nalazim. To bude u nekoj izmenjenoj, kraćoj formi, ali dovoljno da dan lepše počne ili se lagano završi. U grupi sam naučio da smo svi različiti, da svaka praksa ima smisla i da to što ista asana izgleda drugačije u mom izvođenju u poređenju sa nekim nije pogrešno, već normalno. 

Kako izgleda tvoja idealna nedelja kada kombinuješ snagu, trčanje i jogu?

Trčanje i snagu treniram tri i četiri puta nedeljno. Samim tim telo je stalno u pokretu i naponu, jedno kraće spavanje i sve je van svog koloseka. Joga me uvek vrati korak unazad, oslobodi me stresa, spusti me na zemlju i olakša. Pre i posle neke važne trke, joga mi je još važnija za pripremu i kasnije oporavak. Joga je i idealna za predah od trčanja. Ako pravite pauzu i želite da odmarate, eto prilike da se odmori na malo drugačiji, aktivniji način!

Na koji način ti je joga konkretno pomogla u pripremi za trke, oporavku ili prevenciji povreda?

Već sam pomenuo da sam imao jako loše držanje, i tu sam napravio najveći napredak kroz treninge snage i jogu u kombinaciji. Mislim da su oba podjednako važna jer sam kroz jogu stvorio svest o svom telu i njegovom položaju u prostoru. Pošto su mi mišići leđa ojačali, to je verovatno sprečilo i potencijalne povrede. Priprema za maraton je bila jako teška, stresna i duga, a pomeranjem tih limita sam shvatio da i u jogi mogu da pomeri limite, da se oprobam u novim asanama i prepustim Zokinom, tvom vođenju.

Da li ti se dešavalo da nađeš “mentalni fokus” ili neku drugu praksu iz joge i koristiš je tokom trke? 

Apsolutno — disanje! Kroz jogu sam naučio koliko je disanje važno i kako treba pravilno disati. Tu praksu sam preneo i u trčanje, ali i redovno u toku dana. To znanje me je bukvalno spasilo na dugim trkama. Kada dođu oni teži momenti — pad energije, umor, mentalni zidovi — samo se vratim na disanje. Kada osetim neku nelagodnost, kada sam pod stresom, nezadovoljan i nervozan, ili prosto kada sam umoran. Takođe, već sam pominjao da mi je najdraža joga jutarnja. Nakon toga mi je ceo dan lakši, rasterećeniji i mnogo se lakše „diše”.

Koji bi savet dao trkačima koji razmišljaju da počnu sa jogom, ali misle da “nisu dovoljno fleksibilni“ ili da “nemaju vremena“?

Da ne odlažu više, sada je vreme da probaju! Jednom kada shvate benefite, kajaće se što nisu ranije krenuli. Većina je i sa trčanjem krenula u grupi, pa što da ne i jogu. Verujem da će ih grupa i razmena energije dodatno motivisati. Ukoliko trčite sami, eto prilike da upoznate druge trkače i jogine sa kojima ćete moći da razmenjujete iskustva. Kada jednom zavolite jogu, promeniće vam se prioriteti, a joga će možda izbiti u prvi plan! Barem je tako bilo u mom slučaju! Svakog dana rastemo i razvijamo se, učimo nešto novo i napredujemo, a promene često budu ono osveženje koje nam je nedostajalo.

Imaš li omiljenu asanu za trkače?

Šavasana, naravno, hahaha! Zapravo najviše volim inverzije. Osim što mi dobro idu, kao neko ko se trudi da na svet uvek gleda iz nekog drugog ugla, očekivano je da mi je neka „naopaka” poza omiljena. Ima nešto posebno u tom obrnutom pogledu na svet kada su noge gore, a glava dole. Kao mini reset za mozak i telo.

Volim i Eka Pada Rajakapotasanu, ne samo zbog njenog imena već i zbog načina izvođenja i osećaja tokom i nakon asane. Čuda čini!

Filip je inspirisao mnoge, kako na trčanje, tako i na jogu. A ja se nadam da ćete ovaj razgovor inspirisati da oslušneš svoje telo i nađeš onu formulu koja tebi odgovara.