top of page

S kojom namerom dolazim na čas joge?



Zašto vežbam jogu? Šta očekujem od časa, kad odrolam prostirku i stanjem na nju? Koji su moji iskreni motivi? Ovo su pitanja koja treba da postavimo sebi na početku svakog časa joge. I ne samo joge. Ova pitanja treba da sebi postavimo i tražimo odgovor na njih bilo šta da radimo. Koje su moje namere? Jer ako znamo odgovor na njih, ono što radimo postaje smislenije.


Lakše reći, nego uraditi. Jeste, ali ako se trudimo, razvićemo sposobnost koja će nam pomoći onda kada nas obuzmu strahovi ili kad izgubimo motivaciju i kompas u svakodnevnom životu.


Namera, intention na engleskom, a na sanskritu postoji termin Sankalpa. Sankalpa u jogičkoj filozofiji se odnosi na ono što nam srce želi, svečanu izjavu, zakletvu, odluku da nešto uradimo, odnosno da nešto budemo. Nešto slično novogodišnjim odlukama 😊 Ali više od toga, ona se nalazi iznad ili iza naših motiva i osećanja. I kad pronađemo svoju sankalpu, ponavljamo je, najbolje pred joga nidru ali i pred svaku jogički praksu. Mi je upijamo i prihvatamo kao svoju istinu. Nešto slično kao i uvođenje navika. Kada dovoljno puta nešto uradimo, ta aktivnost postaje deo nas, deo svakodnevice. Tako i ova namera, postaje naša istina, naša suština. O sankalpi možete da pročitati ukratko u rečniku Jogapedije ili malo više na Vikipediji. Odavde možete da nastvaite svoje istraživanje, ako vas interesuje.


Da li se vama desilo da dođete na čas bez mnogo razmišljanja, niste imali najsjajniji dan i samo želite da se osećate bolje, u telu i u glavi? I onda tokom časa krenete da vežbate i osetite da idete u nekom smeru koji samo produbljuje osećaj neispunjenosti... Meni vrlo često. A zapravo ja usvojim energiju osobe pored sebe i krenem tim putem. To osetim i na trčanju kada krenem da trčim ritmom osobe pored sebe koji nije u skladu sa mojim mogućnostima toga dana. Tuđi ritam može biti poziv da izađemo iz svoje zone konfora, ali ako to radim nepovezana sa svojim telom i dahom, sa svojom istinom, zadihaću se, usporiti ili se čak povrediti. Biću nezadovoljna sobom.


Svako od nas ima svoju polaznu tačku. Različito smo građeni, imamo različite mogućnosti, različite uzore, želje. I što je najvažnije ne osećamo se svakog dana isto. Različiti su nam i razlozi zašto vežbamo jogu. Neko želi da izvodi položaje lepo i da lepo izgleda, to bi bili estetski razlozi. Neko vodi stresan život i na času traži samo mirnu luku, da se poveže sa svojim dahom. Neko želi da probudi telo ukočeno od posla kojim se bavi ili načina života, da oslobodi svoje zglobove. Nekome je čas joge samo vreme za sebe, tih nekoliko minuta bez telefona, televizije, hiljadu zašto i hiljadu kad će; vreme koje provodi sa onima koji vole isto. Ovo je samo njih nekoliko, postoje brojni razlozi. Ali ono što je važno jeste da svako ima svoj razlog i svog razloga treba da budemo svesni. Jer tuđe razloge i povode ne razumemo i nećemo znati da ih ispunimo pa ćemo biti nezadovoljni. Tada čas postaje besmislen, dosadan i nemamo ništa od njega. A ako se trudimo da izvedemo nešto za šta naše telo nije spremno, možemo se i lako povrediti.


A zapravo treba da se setim zašto sam ja došla na čas joge, šta ja želim da osetim, postignem, ostvarim... Svako za sebe nosi svoju nameru i energiju. A lepota jednog časa joge u sali je upravo ova mešavina naših jedinstvenih energija.


Namaste.

Foto: @iri_vu

41 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page