Reč mandala, prevedena iz Sanskrita, znači krug. Ovaj termin se odnosi na prikaz univerzuma (simbolična slika univerzuma ), kako je objašnjavaju pripadnici budističke vere kod kojih ima veliki značaj. Mandala svoje originalno poreklo vodi iz Indije. Zovu je još i svetim geometrijskim oblikom u čijem polju vlada velika energija i u okviru koga boravi božanstvo. Prepoznatljiva je po svom kružnom obliku, koji se koncentrično i repetitivno iscrtava u različitim dimenzijama, a zatim popunjava (sličnim oblicima ). Sve na mandali je simbol – njen oblik, boje, pojedini elementi, ona sama kao celina. Karakteristična geometrijska pravilnost mandale označava i određenu dinamiku, pokret i transformaciju koja se odvija u prostoru i vremenu širenjem božanskog uticaja iz središta.
Dinamika mandale ima dva smera: od središta prema periferiji, što simbolizuje stvaranje, razvoj i multiplikaciju života, i obrnuti smer, od periferije prema središtu, koji simbolizuje uspon i povratak prema početnom jedinstvu sa božanskim.
Nezavisno od toga prikazuje li mandala sliku univerzuma ili sliku čoveka, predstavljeni sveti prostor (mandala je takođe sinonim za sveti prostor) sadrži uvek iste karaktersitike – više dimenzija unutar kojih se odvija život i proces usavršavanja koji kulminira u središtu.
Mandale prikazuju stvarnost koja se odvija unutar kruga, celine koja je jedinstvo različitih elemenata. U toj se celini događa prirodni ceremonijal: univerzalni red očitava se manifestacijom božanskih, odnosno prirodnih zakona. Mandala je tako kosmogram i psihogram – šematski prikazuje dimenzije i odnose između delova univerzuma, kao i dimenzije i odnose unutar ljudskog bića, poredak u univerzumu i čoveku. Ovaj poredak je svet jer znači božansku arhitekturu: dinamični sled transformacija koje su potrebne kako bi delovi univerzuma (a čovek je jedan od njih) dosegnuli konačnu harmoniju, odnosno savršenstvo.
Postoje objašnjenja koja tvrde da je mandala kosmički dijagram koji prikazuje kako je zapravo kompleksno, a opet jednostavno uređen čitav kosmos. Ona se pojavljuje kao osnova nebeskih tela, kao što su Sunce, Zemlja, Mesec i ostale planete (oblik kruga).
U budističkoj tradiciji mandale su većinom naslikane ili nacrtane strukture koje imaju obrednu namenu, služe kao pomoćno sredstvo za meditaciju i koncentraciju kako bi se oslobodili beskonačnog ciklusa smrti i ponovnog rađanja. U budizmu mandale sadrže kvadrate i krugove unutar samog glavnog kruga. Svaki kvadrat i krug unutar mandale ima svoje značenje. Krugovi su prikaz kosmosa, a kvadrati su simboli zemaljskih nivoa. Svaki kvadrat i krug smatraju se nivoom kroz koji treba proći da biste ušli u središte mandale. Pronalaženje puta do središta mandale simbol je pronalaženja vašeg puta u svemiru.
Tvrdi se da su mandale iscrtane pomoću peska (budistička tradicija) izvori pozitivne energije, kako za okruženje gde se nalazi, tako i za svakoga ko u nju pogleda, a posebno za onoga ko ju je izradio. Pesak se vrlo pažljivo ispušta u tankom mlazu kroz posebnu vrstu levka. Monasi koji ih izrađuju nekada utroše po cele dane, a nekada čak i nedelje dok ne oforme svoju mandalu a zatim se jednim potezom izbriše što označava prolaznost.
Psihoterapeut Džoan Kelog (Joan Kellogg), dobar deo svoje karijere provela je istražujući mandale, koje je u svojim studijama nazivala "Veliki krug". Polazna tačka njenog istraživanja jeste stav da se oblici i šeme, koji čine mandalu, ustvari odnose na emocionalno, fizičko i duhovno stanje onoga koji je iscrtava. Oformila je i klasifikaciju mandala koje karakterišu određene osobine, odnose i podsvesni deo koji svaka osoba nosi.
Poznati švajcarski psihijatar, Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung), zaslužan je za uvođenje samog istočnjačkog koncepta mandale u zapadni svet. Gajio je uverenje da ovaj oblik predstavlja sveukupnu ličnost svake jedinke, čuveno – jastvo. Studirajući, istraživao je psihološko dejstvo mandale na čoveka. Prilikom istraživanja koje je sprovodio primetio je da su ispitanici, često i spontano, iscrtavali krugove. Često je koristio mandale u svojoj psihoterapiji što mu je pomoglo pri određivanju emocionalnih poremećaja i radu na celovitosti ličnosti individue. Kod svojih je pacijenata, primećivao da u njihovim slikama postoji velika doza sličnosti: „S obzirom na činjenicu da su sve mandale bile nove i proizvoljne, možemo doći do zaključka da u svakom pojedincu mora postojati trans – svesnost koja omogućava stvaranje istih ili vrlo sličnih simbola u bilo koje vreme i na bilo kom mestu....“ Prema njemu, mandala putem terapije osobi pruža umirenje duše i celokupne ličnosti.
Postoji 20 različitih vrsta mandala koje se, prema hinduističkom i budističkom verovanju koriste pri određivanju unutrašnjeg stanja osobe. Jedna od dvadeset, bira se intuitivno. Ona koja nas privuče u roku od 30 sekundi, smatra se našom mandalom koja nas opisuje i na neki način definiše (sklad, isceljivanje, intuicija, vizija, opraštanje, komunikacija, mašta, ljubav, saosećanje, snaga, inspiracija, zaštita, samopouzdanje, motivacija, promena, prilika, stvaranje, zahvalnost, instinkt, povezanost).
Mandala je prisutna u arhitekturi, umetnosti, filozofiji svih kultura u istoriji čovečanstva kao i ideja povezivanja božanskog i ljudskog sveta u jedinstvenu harmoničnu celinu. Svakodnevno srećemo simbol mandale na odeći, tetovažama, rokovnicima, hvatačima snova, na raznim predmetima za svakodnevnu upotrebu. Danas se mandala radi kao slagalica, narukvica, bojanka... Odlična je za decu jer kroz slagalicu istovremeno razvijaju maštu i apstraktno razmišljanje.
Svako može da nacrta svoju mandalu. Ne postiji dobra ili loša mandala i svaka je unikat, baš kao što je i svaki čovek na ovom svetu priča za sebe. Potreban nam je: beli papir (preporučljivo kvadratnog oblika), bojice ili flomesteri, šestar, olovka.
1. Počinjemo tako što na papiru nađemo centar i nacrtamo dve prave linije koje se seku u njemu.
2. Zatim nacrtamo još dve linije koje prolaze kroz centar, a koje seku ove malopre dobijene kvadrante na pola.
3. Zatim šestarom iscrtavamo krugove. Prvo najmanji, a zatim veće.
Ovo je osnova, a onda ubacujemo simbole koje nam naša podsvest diktira. Cratanje mandale počinjemo od najmanjeg kruga , pa onda idemo ka većem. Crtamo prvo veće detalje, a zatim dodajemo manje. Poželjno je da ona bude simetrična i da ono što crtamo levo, crtamo i desno. Crtamo rukom ili kompjuterski. Ne brinemo o tome šta crtamo. Puštamo ruku i misli da nas vode. Mandala se ne ispravlja i ne briše! Crtajući je aktiviramo desnu polovinu mozga, kreativnu stranu.
Vaša mandala je vaš sveti krug i priča vašu priču. Crtanje mandala kao forma umetničke terapije može smanjiti strahove, pritiske i stres. Crtanje stimuliše kreativnost i oslobađa emocionalne blokade.
Ako želimo možemo probati da protumačimo značenje mandale univerzalnim tumačenjima boja: crvena boja (snaga, energija, strast), žuta (učenje, sreća, mudrost), zelena (zdravlje, psihičke sposobnosti), plava (emotivni mir), narandžasta (transformacija, kreativnost, intuicija), crna (misterija, duboke misli), ljubičasta (duhovne stvari).
Ako nas nešto muči, možemo da crtamo mandalu sa namerom. Prvo se koncentrišemo na svoj problem, a onda pokušamo da vidimo šta nam podsvest govori o tome.
Za mnoge religije, ne samo za budizam i hinduizam, mandala se smatra svetom i očekuje se da se prema njoj tako i postupa.
Izvori:
Comments