Danas postoji nekoliko vrsta jogi. Neke od njih su veoma stare, a neke novijeg datuma. I svaka od njih ima dužu ili kraću definiciju. I u tome je lepota joge. Svako može da nađe ono što njemu najviše odgovara. Joga se prilagođava svakom ponaosob, svakom telu, svakoj ličnosti i karakteru imajući pozitivan uticaj na fizičko, mentalno i duhovno zdravlje.
Čitali smo i čuli savete mudrih i stručnih ljudi da treba da se okružimo pozitivnim ljudima, idejama i sredinom, život će biti za stepenik lepši i lakši. Tako i ja, trudim se da upoznajem, slušam i učim od pozitivnih, vedrih i pametnih ljudi. Uživo, preko knjiga, časopisa ili sada interneta. Jedan od njih je i Dejvid Kajl (David Kiel) i njegov portal Yoga Anatomy. Ovde nalazim mnogo zanimljiv tekstova i objašnjenja o asanama i njihovom uticaju na telo. Pre neki dan sam pročitala njegov prikaz jednog naučnog rada.
Da, znamo da joga nije nauka, a nije ni sport, ali naš “zapadni” um je naučio da su nam potrebni opipljivi dokazi, potvrde da nešto nije samo subjektivni osećaj. Odatle i naučna istraživanja o uticaju joge na celokupno zdravlje. Poslednjih decenija sve je više ovakvih istraživanja i objavljenih naučnih radova. Tako je Dejvid uradio prikaz jednog nedavno objavljenog naučnog radu na temu kako blagi joga položaji pozitivno utiču na naše raspoloženje i kognitivne funkcije. Rad je objavljen u časopisu kom nemam pristup, te nisam mogla da ga pročitamo celog, već samo apstrakt, ali sam pročitala Dejvidov prikaz i ja ću ga prepričati i povezati sa svojim razmišljanjima.
Istraživanje je sprovedeno na 12 muškaraca prosečne starosti 22 godine čiji način života se može definisati kao izrazito sedentaran. Ovaj stil života preovlađuje u savremenom, posebno zapadnom stilu života. Negativni uticaji ovakvog stila života na zdravlje, kako fizičko tako i na mentalno i duhovno, sad su već dobro poznati. Takođe je jednako poznato i dokazano da fizička aktivnost pozitivno utiče na opšte zdravlje, odnosno da otklanja negativno posledice ovakvog života. Međutim, neke osobe koje već dugo vode sedentaran stil život imaju problem sa uvođenjem fizičke aktivnosti, do te mere da takva terapija njima produbljuje loše stanje. Unosi nervozu i nezadovoljstvo. Mnogi od nas su ne jednom rekli ili čuli da neko kaže: nije to skakanje za mene, nije trčanje za mene ili slično.
Da li joga koja obuhvata kratko izvođenje nekoliko blagih položaja, manje intenzivnih istezanja, može da pomogne u ovakvom slučaju? Ovih 12 ispitanika je radilo upravo to. Radili su 10 minuta nekoliko joga položaja blagog intenziteta i istraživači su zaključili da se posle ovakvog vežbanja smanjila napetost, anksioznosti, ljutnja, slabost, zbunjenost, a povećala energija i kognitivne funkcije. Uvek mi je drago kad pročitam ovakve nalaze, jer duboko u sebi i sama sam osetila slično.
Zašto je joga tako prilagodljiva? Jedan moj kolega sa kursa za instruktora joge je rekao da je shvatio da je joga sloboda. Iz mnogo razloga, ali i zato što je prilagođavaš sebi, svom telu, svojim potrebama, na način koji tebi odgovara. Za to vreme upoznaješ sebe, otkrivaš neke duboke mišiće, skrivena razmišljanja, motive u sebi i posmatraš sebe kako se nosiš sa granicama koje ti telo daje na najjednostavniji mogući način. Instruktorka od koje sam učila je govorila, kako se nosimo sa tim granicama, tako se ponašamo i u svakodnevnom životu.
Ako niste spremni za intenzivnije vežbanje, trčanje, skakanje, zadovoljstvo je znati da čak i blaga kratka istezanja u joga položajima zaista imaju pozitivne efekte na nas. Ako tako tebi odgovara.
Namaste.
Foto: Tamba Budiarsana from Pexels & @iri_vu
留言