Povratak osnovama – kada jednostavno postane najvažnije

U svetu brzine, stalnih promena i novih metoda, često čujem – i kod sebe i kod drugih – potrebu da se vratimo osnovama. To je kao tihi unutrašnji poziv koji se javi kada sve postane previše. Kada osećamo da smo se udaljili – od tela, daha, ritma, sebe.

Zanimljivo je da taj povratak osnovama ne znači nazadovanje. Naprotiv – često upravo tada napredujemo najdublje.

Zašto se vraćamo osnovama?

1. Da bismo se setili šta je važno

   U osnovi ključni elementi su: dah, prisutnost, stabilnost, udobnost. I ne samo u jogi – u svakom aspektu života. Kada se preopteretimo tehnikama, očekivanjima, ciljevima, osnovno nam donosi jasnoću.

2. Da bismo se ponovo povezali sa sobom

   U jogi se to često vidi u praksi: kada se vratimo jednostavnim položajima, jasnije osećamo telo. Ponovo ga slušamo. I tada se vežba pretvara u razgovor sa sobom, a ne u rutinu.

3. Da bismo odmorili i nahranili duh

   Vraćanje osnovama je i čin samosaosećanja. Kada kažemo: „Ne moram danas da uradim sve. Dovoljno je da budem prisutna.“ I upravo tada se stvara prostor – za obnovu, za lakoću, za radost.

4. Da bismo čuli tišinu

   U osnovnim položajima, u jednostavnom pokretu ili samo u svesnom sedenju – otvara se tišina. A u njoj često dobijemo odgovore koje tražimo spolja.

   
   

Kako to izgleda u praksi?

U mom iskustvu – bilo da vežbam sama ili vodim čas – povratak osnovama uvek donosi nešto važno. Nekad je to pažljivije držanje tela. Nekad me podseti koliko dah može da omekša napetost. Nekad me vrati u srce, a nekad jednostavno podseti da sam tu.

Zato vas pozivam da i vi zastanete i zapitate se:

• Šta su vaše osnove?

• Kada ste poslednji put samo disali – bez cilja?

• Kako bi izgledalo da sledeći put na prostirci (ili u životu) izaberete jednostavno?

Ako želite da iskusite povratak osnovama kroz vođenu praksu, pozivam vas na svoje redovne časove. Svaka praksa je prilika da se vratimo sebi – nežno, svesno, sa poštovanjem.